Digitalna Bogorodica – Milena Nikolić

Upoznao sam je na fejsu, tu je zavoleo i postao njen fan. Od tada nisam mogao da prestanem da čitam njene svakodnevne objave i da pritom ne mogu da skinem osmeh sa lica i da slušam svoj neprijatan smeh. Upoznajte Milenu Nikolić.

Milena, čime se ti zapravo baviš?

Za razliku od nekih drugih ljudi koji su popularni na internetu, a prodaju maglu, ja ne prodajem maglu već svoje fazone. Neki moji fazoni, priznajem, interesanti su samo meni i mojoj mački, možda i kondukteru iz autobusa, ali neki su interesantni i drugim ljudima. Vidi se po broju lajkova, komentara i poštovanja mene. Inače, nevezano sa internetom, studiram informatiku, volim grafički dizajn i težim da savladam veštine game developinga. Trenutno učim da radim igrice za telefone sa Windows operativnim sistemom. Obožavam stvari kao što su Tetris, Tekken, Pacman.

Gde nalaziš inspiraciju?

Moja inspiracija je prvenstveno naša svakodnevnica. Inspiraciju mogu da nađem u autobusu linije 8, u nekom putniku iz autobusa, u političkim plakatima, može to recimo da bude i neka osoba na mom fakultetu ili generalno u mojoj epsilon okolini. Inspiraciju nalazim i u objektima našeg grada kao što je auto pijaca, kineske robne kuće, supermarketi. Ne tražim inspiraciju tako što sednem za računar ili odem u biblioteku i kažem idem da tražim inspiraciju. Ne, jednostavno, lovim je kad izađem na ulicu. Mogu da dodam da inspiraciju nalazim i svom komšiluku. Imam živopisan komšiluk pun male razragane dečice, a ta dečica imaju još manje bate i seke u onom bebećem stadijumu. Oni su nepresušan izvor, zaista.

Kako sebe vidiš u budućnosti?

Sebe vidim u budućnosti u tom IT svetu. Zaista bih volela da moje ime stoji iza nekih popularnih igrica, ali bih volela da svoje znanje pružim i drugima. Skoro mi se stvorila ideja o nekom edukacionom centru gde bih spremala decu za prijemne ispite, talentovaniju decu za takmičenja ili bih držala časove o tome kako da naprave igrice ili izradjuju sajtove. Svakako, volela bih da radim sa mladima. Zbog trenutnog uređenja države i određenih vrednosti koje se u njoj cene, nažalost ne vidim sebe kao predavača u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi, ali volela bih da pružim znanje drugima u nekom obliku.

Omiljena država?

Omiljena država mi je, ukoliko gledamo na neke poslovne mogućnosti i ugodan život, Australija. To potiče još iz detinjstva jer sam tamo imala neke rođake pa sam od njih slušala o toj zemlji, gledala neke znamenosti preko interneta, ali u poslednje vreme mi se rađa i velika ljubav prema  Bugarskoj. Sve je počelo od muzike, a onda i preko osoba koje sam upoznavala na internetu. Preko YouTube komentara sam upoznala jednog dečka koji tamo studira i radi. Saznala sam za mnoge poslovne mogućnosti i mogućnosti studiranja u toj zemlji. Zgotivila sam Bugarsku jako. Ništa ja tu ne gledam politički već posmatram sve kroz njihovu zabavu, noćne izlaske, shopping i eventualni biznis. Možda upišem doktorske studije tamo, nađem posao ili se zaljubim – nikad se ne zna.

Savršen partner/ka?

To je jako čudnovato pitanje. Pogled na idealnog partnera se menjao kroz godine. U srednjoj školi sam težila ka jednom tipu partnera, sad drugom . Sada je otmenije, malo zrelije. Recimo, osoba ne može da bude iz IT sveta, ne sme da bude nikakav programer, a matemtičar i fizičar još manje. Može da bude pravnik, doktor, ili pak neki filozof/sociolog/novinar. Doktor zvuči kul, a još interesantnije plastični hirurg. Sada na sebi ne bih ništa menjala, ali ako se jednog dana nešto nagužva, eto, da budem u sigurnim rukama na putu ka preleposti, hehe. Ne, zaista ne bih volela da imam partnera iz struke gde može da dođe do sukoba na poslovnom planu. Pravnik mi deluje jako privlačno, advokat, tu su odela, oni koferčići sa spisima, uredna frizura, miriše na proleće i bosiljak. Onako on može da sprema odbranu folk pevačici koja je tužila drugu pevačicu zbog uvrede, a ja mogu spremam svoju igricu isto, o folk pevačicama. Neki „Folk battle“ gde bi se mačevale folk pevačice. Inače, mora da bude komunikativna osoba i velika pričalica. Ne može da bude nasilan – ne bih to trpela u vezi. Ne sme da preti, da on bude glavni, niti da bude neki mlakonja i potrčko. Mora da bude neko ko će težiti da sa mnom napravi kompromis . Znači, to su neke najbitnije stvari: druga struka, komunikativnost i mora da bude konstantno kreativan. To podrazumeva da se smeje mojim šalama i da on stalno dodaje svoje pošalice. Da, to je mnogo bitno. I da ne radi komparativne analize sa mnom i bivšim devojkama, kojekakvim Globusima od osoba (imaju veliku glavu), ili onim što u CV-u mogu da navedu samo pogače i pite koje su napravile.

Da li ti je omiljeno mesto za kafu negde u Bugarskoj ili mesto gde se pušta bugarska muzika?

Nažalost, ne idem često u bugarski klabig, tako da sad kad kažeš omiljeno – pretpostavlja se gde stalno idem. Imam u Nišu jedno mesto gde volim da pijem kafu, ali eto, recimo da imam i u Sofiji. Slučajno sam ga otkrila i bila sam nekoliko puta tamo. U pitanju je jedan hotel u centru Sofije koji na krovu ima bar. Savršeno je – taj pogled, prijatna atmosfera, ljudi, a i kafa i kolači su baš lepi.

Gde najviše provodiš vreme u Nišu?

Višegradska 33, Prirodno matematički fakultet- ode mi život. Pa znaš kako, kad ustanem u sedam ujutru, prva predavanja, pauza, imam jedan kafić na trošarini u koj odem dok sam na pauzi, nije najlepše mesto na svetu ali je jako prijatno i zelena boja je dobra za oči. Nekad se desi da drugi blok predavanja preskočim sedeći u tom kafiću, ali eto, tamo provodim vreme dok je školska godina. Posle fakultetskih aktivnosti, postoji ovde jedno mesto u mom kraju gde volim da popijem neko pivo sa kolegama, ali to zbog trenutnih angažovanja u vidu ispita i kolokvijuma, radimo retko, samo kad je pun mesec, recimo.

Gde obično klabuješ?

Haha, najčešće klabujem u Univerzitetskoj biblioteci grada Niša. Osim biblioteka, po ovim centralnim mestima, krajnje mainstream. Jedno mesto u gradu koje nazivam malo treškastijim i onda kad se u meni stvori neko raspoloženje i kad poželim da čujem “Nikad više sa tobom do zore“ i slične kompozicije, uhvatim par kolega, neko zagrevanje padne na keju, onda odemo tamo i ispraznimo negativnu energiju koja nam se skuplja prilikom ovih studentskih aktivnosti. Inače, kad nemamo te neke potrebe, ono klasično po centru. Tamo gde su mladi, tu je zabava – tu sam i ja.

Posle svakog izlaska sledi i after party, gde si na after- u?

Dosta mojih poznanica, na after idu kod nekog dečka koji ima četvorosoban stan, kome je tata za 18. kupio džipa, ja volim u pekaricu da sednem sa koleginicama, poručkamo neku picu, neko burekče, sve zavisi od tajminga ili od dana, postoje dve pekare koje su tu u blizini, neki put u jednu odemo, neki put u drugu, ali u ovoj 2016. godini smo samo u jednu išli i sad ima i sladoled, tako da ćemo ovde sve češće da dolazimo, mislim da u onu nećemo u skorije vreme da svraćamo. Pekara se inače zove „Braško“ i sad od njih očekujem poklon paket sa prelepim kolačima.

Drugi deo intervjua uskoro… #staytuned

Autor: Strahinja Tabaković